Istorijat_d

Na prvenstvu Podunavlja za 1933. godinu, održanom 15. jula u Beogradu, Galebov četverac sa kormilarom preklopne gradnje za srednjoškolce bio je treći od tri čamca, ali je zato dvojac sa kormilarom (jol d’ mer) za seniore bio prvi. U toj trci posada Galeba koju čine Dorde Totović, Milan Band i kormilar Mirko Budimir pretekla je veslače beogradskog Boba čak za sedam dužina čamca, dok je treći učesnik trke, ekipa Beograda, odustala. Bio je to veliki uspeh zemunskog veslanja, jedan od najznačajnijih u predratnom periodu. Iste godine na velikoj regati veslačkog kluba Beograd, septembra meseca, kojom je obeležen završetak sezone, seniorski četverac sa kormilarom Galeba bio je trećeplasiran u konkurenciji tri čamca. Na prvenstvu Podunavlja 1934. godine, održanom početkom jula u Beogradu, zemunski veslači dosta slabo prolaze, baš kao i na državnom prvenstvu 22. jula u Beogradu. Tada su nastupile dve posade Galeba i to četverac sa kormilarom preklopne gradnje za srednjoškolce u sastavu Uglješa Teodorović, Vilim Špiner, Ivan Karakašević, Rudolf Fišer i kormilar Milan Tomić – Gandi, koji je bio poslednji u konkurenciji tri čamca i četverac sa kormilarom slobodne gradnje za juniore u sastavu Ivan Ćurlica, Đorđe Totović, Nertad Čolović, Milan Band i kormilar Zvonko Ratković, koji je bio četvrti, ostavivši iza sebe samo čamac zagrebačkog Gusara. Inače, te godine je klub doživeo jednu neprijatnost, pošto su mu 20. septembra nepoznati lopovi provalili u prostorije. Plen im, međutim, nije bio osobit, jer su veslači u to vreme bili dosta siromašni, pa je odneseno samo nekoliko dresova i nešto druge opreme. Na otvaranju sezone u Beogradu 2. juna 1935. godine učestvovali su i članovi Galeba koji u dvojcu sa kormilarom (jol d’ mer) zauzimaju poslednje, četvrto mesto. Na prvenstvu Podunavlja u Zagrebu te godine zemunski klub ne učestvuje, dok na državnom prvenstvu u Beogradu nastupaju dve njegove posade. U trci četveraca sa kormilarom slobodne gradnje za početnike Galebov sastav Šime Balen, Ivan Karakašević, Nenad Čolović, Petar Petrović i kormilar Miloš Bajić osvaja treće mesto u konkurenciji tri čamca, a četverac preklopne gradnje sa kormilarom u sastavu Vladimir Đuranović, Vilim Špiner, Dušan Stcfanović, Miodrag Blagojević i kormilar Miloš Bajić zauzima takođe poslednje, četvrto mesto. Na Dunavskoj regati, koju su kod Ade Huje 18. avgusta organizovali Galeb i beogradski Dunav i na kojoj su učestvovali klubovi iz Beograda, Zemuna i Pančeva, lep uspeh je postigao zemunski klinker četverac koji je bio prvi. Dva Galebova četverca preklopne gradnje sa kormilarom učestvovala su 1. septembra te godine na regati veslačkog kluba Drava u Osijeku i tom prilikom srednjoškolci su bili treći, iza domaćina i Neptuna, a ispred Vukovara, dok su juniori bili prvi u konkurenciji istih protivnika. Treba istaći i da je 1935. godine jedan čamac Galeba uveličao proslavu smederevskog Sartida, na koju je otišao vodom, prevalivši veslajući po 64 km u oba pravca, što je bio podvig vredan pažnje. Jedan od najznačajnijih događaja za zemunski veslački sport u predratnom periodu bila je izgradnja novog klupskog doma. Gradsko načelstvo je na svojoj sednici od 12. septembra 1933. godine odobrilo lokaciju na kojoj će veslački klub Galeb podići svoj dom, istu onu na kojoj se i sadašnja klupska zgrada nalazi, a odmah potom pristupilo se i realizaciji ove zamisli. Treba odmah istaći da je Galeb tada bio u dosta teškim finansijskim prilikama, pa bi izgradnju doma bilo gotovo nemoguće sprovesti da nije bilo pomoći članova kluba. Tako je inženjer Marko Ninković besplatno napravio sve potrebne planove i to onakve kakvi su odgovarali raspoloživim finansijskim sredstvima, arhitekta Albert Špindl je poklonio nacrte za regulisanje malog parka veličine 40 m2 uz dom, a Aleksandar Puljević je svakodnevno nadgledao radove iako je stanovao u Beogradu. Uz to, mnogi članovi kluba dali su svoj novčani doprinos. Radove je izveo poznati zemunski preduzimač Jovan Blažić – Kireta, a kompletna zgrada je, posle dve dogradnje i prepravke, konačno završena 1935. godine. Usled malog prostora između obale i lesnog brega, hangar za čamce, koji je potpuno završen 1936. godine, smešten je u tunel koji je probijen u bregu i ozidan u dužini od 10 metara. Bio je to prvi hangar ove vrste u našoj zemlji, pa je razumljivo izazvao veliko interesovanje ne samo Zemunaca, već i stručnjaka – građevinara sa raznih strana. Veslački klub Galeb je 1935. godine imao preko 40 aktivnih članova i uz seniorsku ekipu rade i ženska sekcija i podmladak. Klub u to vreme prisno saraduje sa zemunskim sokolskim društvom, jer je najveći deo članova Galeba istovremeno aktivan i u Sokolu. Zanimljivo je da je među članovima zemunskog kluba veliki broj oficira, naročito vazduhoplovnih, kao na primer Karlo Tišov, rođen u Vukovaru, koji je tamo veslao pre dolaska u Zemun, zatim Ivan Curlica, Miha Klavora, Miodrag Blagojević zvani Brege po tipu aviona na kome je leteo i mnogi drugi. Takođe, među članovima kluba je i nekoliko konjičkih i mornaričkih oficira, medu kojima se ističe Slavko Ivančević, posle rata profesor DIF – a. Novi klupski dom privukao je mnogobrojne omladince u redove Galeba, a kako je uz dom, na mestu današnjeg kajak kluba, uređeno i tenisko igralište, u klupskim prostorima se dnevno okuplja prosečno po 50 osoba, pa tako veslački klub postaje jedno od najpopularnijih, najmasovnijih i najatraktivnijih sportskih društava u gradu.