Najznačajniji nastupi veslača Galeba 1938. godine bili su na prvenstvu Podunavlja u Novom Sadu i na državnom šampionatu u Smederevu. U Novom Sadu četverac sa kormilarom slobodne gradnje za juniore bio je poslednji, četvrti, isti taj čamac sa seniorskom posadom treći od četiri učesnika, a četverac preklopne gradnje u kategoriji srednjoškolaca poslednji, peti u trci u kojoj je prikazana najuzbudljivija i najneizvesnija borba. Na državnom prvenstvu juniorski osmerac, veslajući u tuđem čamcu, bio je peti, poslednji, ali se veoma dobro borio, dok je posada u dvojcu sa kormilarom (jol d’ mer) izgubila trku za samo pola metra od jedinog rivala, čamca Beograda. Te godine zemunski veslački klub je skromno obeležio prvu deceniju rada. Klub tada ima ukupno 126 članova, od kojih su njih 21 aktivni veslači, a plovni park je isti kao i tri godine ranije. Veslači Galeba u to vreme već su “dosta opasan konkurent naročito beogradskim klubovima”, kako je konstantovano u jednom članku iz te godine.
Juniorski četverac sa kormilarom slobodne gradnje Galeba postigao je lep uspeh 1939. godine na prvenstvu Beograda osvojivši prvo mesto. Na državnom prvenstvu 12. i 13. avgusta u Beogradu, međutim, Zemunci se nisu proslavili. Tada je četverac sa kormilarom preklopne gradnje za juniore bio ubedljivo poslednji od tri čamca, iza sušačkog Jadrana i drugoplasiranog Boba, koji ga je ostavio punih 100 m, dok je juniorski četverac sa kormilarom slobodne gradnje odustao 400 m pred ciljem osvojivši tako peto mesto. I seniorski četverci u istim disciplinama nisu bolje prošli, jer su zauzeli poslednja mesta, četvrto odnosno šesto. Na drugim velikim takmičenjima te godine, prvenstvu Dunavske zone u Novom Sadu, internacionalnom prvenstvu Beograda i prvenstvu Podunavlja u Zagrebu, zemunski veslači nisu učestvovali.
Na velikoj veslačkoj regati na Savi 5. aprila 1936. godine, održanoj povodom zajedničkog otvaranja sezone u Beogradu, učestvovali su i čamci veslačkog kluba Galeb, koje su po završenoj priredbi dva beogradska osmerca otpratila do Zemuna “u znak revanša što su ovi došli da učestvuju u reviji”, kako izveštava “Vreme”. Zemunski veslači učestvovali su te godine na još nekoliko većih takmičenja. Na regati u Smederevu pojavio se četverac sa kormilarom preklopne gradnje koji je bio treći u konkurenciji pet čamaca, s tim što su dva odustala pošto su se za vreme trke napunila vodom. Veliki uspeh postigao je Galebov srednjoškolski četverac sa kormilarom koji je na državnom prvenstvu u Beogradu bio drugi (Zemunci su na stazi zapravo osvojili treće mesto među pet čamaca, ali je pobednik Bob naknadno diskvalifikovan pošto je u svom sastavu imao i veslače starije od 18 godina). Ostali čamci Galeba na ovom prvenstvu nisu nastupili. Na takmičenju povodom završetka sezone, septembra meseca na Savi kod Čukarice, na kome su učestvovali klubovi iz Beograda, Zemuna i Smedereva, u kategoriji dvojca s kormilarom (jol d’ mer) čamac Galeba bio je poslednji, treći, a četverac preklopne gradnje sa kormilarom drugi iza prvog Bobovog čamca, a ispred druge posade tog kluba. Te godine, inače, Zemunci nisu nastupili na prvenstvu Podunavlja u Zagrebu.
Prvenstvo Podunavlja za 1937. godinu održano je u Smederevu i donelo je Galebu veliki uspeh, pošto su mu se obe posade odlično plasirale. Četverac sa kormilarom slobodne gradnje za juniore bio je tada drugi, iza novosadskog Danubijusa, u konkurenciji šest ekipa, dok je seniorski dvojac sa kormilarom (jol d’ mer) u sastavu Petar Petrović, Slavko Ivančević i kormilar Đorde Obrštarević, osvojio prvo mesto u konkurenciji pet čamaca. Na međunarodnoj regati u Beogradu, međutim, ova dva čamca prošla su mnogo slabije zauzevši poslednja, treća mesta u svojim kategorijama. Na prvenstvu Beograda, u konkurenciji klubova iz Beograda, Zemuna, Pančeva i Smedereva, dvojac sa kormilarom (jol d ‘ mer) bio je drugi od tri učesnika, juniorski četverac sa kormilarom slobodne gradnje poslednji, treći, a posada osmerca, koja je veslala u pozajmljenom čamcu, poražena je u trci sa jedinim konkurentom, ekipom Boba, ali tek u finišu, posle velike borbe. Te godine Galeb je poslao i posadu četverca sa kormilarom u Šibenik, na državno prvenstvo, gde Zemunci u vrlo uzbudljivoj trci vode prvih 500 m, da bi na kraju bili četvrti, iza splitskog Jadrana, domaće Krke i Beograda, a ispred smederevskog Sartida i Gusara iz Zagreba.
Galebovi veslači u Dubrovniku 1940. godine: Đurek, Nikolič, Vlajkov, Kurepa, B. Abafi i E. Celer
Na prvom prvenstvu novoosnovanog Srpskog veslačkog saveza 1940. godine učestvovale su samo mlađe kategorije kluba od kojih su oba juniorska četverca bila poslednja, treća u svojim konkurencijama, dok je četverac sa kormilarom preklopne gradnje za podmladak bio drugi, iza beogradskog Boba, a ispred Danubiusa iz Novog Sada. I na prvenstvu Podunavlja u Beogradu, koje je te godine bilo međunarodno pošto su na njemu nastupili i mađarski veslači, Galeb je učestvovao samo sa mlađim kategorijama, ali sa znatno boljim rezultatima. Četverac podmlatka bio je drugi od pet čamaca, iza pobednika Boba, četverac početnika je bio prvi ispred tri čamca Beograda i tri čamca Boba, a dvojac sa kormilarom (jol d’ mer) takođe je bio prvi ispred posada Boba i Beograda. Veoma dobre plasmane zemunski veslači su postigli i na prvenstvu Beograda, na kome su osim domaćih klubova učestvovali i Novosađani. Zemunci su tada osvojili tri prva mesta i to u kategorijama četverca sa kormilarom slobodne gradnje za juniore (u konkurenciji četiri čamca), četvercu sa kormilarom preklopne gradnje za juniore (u konkurenciji četiri čamca) i za početnike (u konkurenciji dva čamca). Seniorski četverac sa kormilarom preklopne gradnje bio je tada poslednji, četvrti, ali mu je naknadno priznato treće mesto, pošto je pobednički čamac Danubiusa diskvalifikovan, a osmerac koji je veslao u pozajmljenom čamcu bio je takođe poslednji, iza ekipa Boba i Beograda. U ekipnoj konkurenciji Galeb je takođe zabeležio veliki uspeh osvajanjem drugog mesta, sa samo pola poena manje od pobednika Boba. Najzad, 1940. godine veslači Galeba su se takmičili i na državnom prvenstvu u Dubrovniku, gde je posada juniorskog četverca sa kormilarom u sastavu Zvonko Beladi, Branko Abafi, Vladimir Đurek, Dorđe Nikolić i kormilar Eduard Celer zauzela odlično treće mesto. Osim njih, u zemunskom klubu te godine je još tridesetak odličnih veslača među kojima se ističu Dorđe Totović, Rudolf Fišer, Hinko i Oto Celer, Slavko Ivančević, Miša i Pavle Aladrović, Nikola i Dorđe Obrštarević, Smiljan Nemćanin, Bogdan i Branko Kurepa, Aleksandar Vlajkov, Janko Abafi, Aleksandar Horvat, Sava Nikolić, Dušan i Ratko Stefanović, Svetozar Atanacković i još neki. Više Zemunaca ističe se svojim radom u srpskom veslačkom savezu gde su funkcioneri, posebno Živko Burmaz, Ivan Brandajs i inženjer Drago Radovanović – Šjor.
Na godišnjoj skupštini kluba održanoj početkom 1940. godine u “Centralu” za predsednika je ponovo izabran dr Sava Stojaković, a ostali članovi uprave bili su Ivan Brandajs (sekretar), major Ivan Ćurlica i student Branko Kurepa (vođe ekipe), dr Luka Petošević, dr Voja Popović, Ivan Regulić i industrijalac inženjer Jovan Petrović koji je naredne godine izabran za predsednika.
